|
|
 |
danas 19.06.2013. |
Dnevne novosti |
 |
Guzo u Peruu
Daragi čitaoci i prijatelji Guze i Guzbe,
na Guzo je opet na putu.
Ovaj put je to Juna Amerika i Peru.
Link na kartu Perua.
Da ne davim ni sebe ni vas kojekakvim uvodima i sl. jer nam je toga bilo i previe u vrijema ovih krugova pred i post izbornog pakla, samo ću vam savjetovati da pratite putovanje naeg Guze i njegovih prijatelja Mirjane i Aljoe, jer ovaj puta nije krenuo sam.
Ima dva bankara uz sebe... mutra jedna :-)
Uivajte u Guzinim putopisima.
Stric | Guzo u Peruu
Dan 10: Chiclayo
Chiclayo .... a nakon toga dalje do Tarapotasa pa onda u Amazonu za Iquitos
Danas je bio zanimljiv dan - najvise zbog zbog putovanja dalje od Trujilla do Chiclaya. - i to po dijelu Panamericane - najduze ceste na svijetu koja ide od Aljaske do Patagonije.
Kada smo se probudili, jeli smo i spremili se za put dug nekih 200tinjak km udaljeni Chiclayo - http://en.wikipedia.org/wiki/Chiclayo.
Nismo imali kupljene karte, pa smo morali ici na jednu od busnih da si sredimo karte.
Ovi iz Chiclaya su mi predlozili busnu agenciju Emtrafesa koja ima svakih po ure vezu za Chiclayo.
Dosli smo na busnu - i nije bilo karata za prvi direktan bus, pa smo uzeli za sljedeci koji nam je isao za dve ure.
Ja sam se sa ljudima iz hostela u Chiclayu dogovorio da cu ih zvati kada kupimo kartu. Navodno treba 4 sata od Trujilla do Chiclaya - sto smo mi prosli za 3 sata i 15 minuta - uz peripetije koje smo putem imali.
Stvari smo ostavili na busnoj, a tih dva sata smo ubili setajuci, posjetili smo groblje - maltene sve nia do nie - i na kraju smo zasjeli na busnoj i cekali da bude prozivka za nas bus. Kada je spikerica rekla da se pocnemo ukrcavat - po 'ko zna koji put smo trebali izvlaciti pasose i pokazivati ih, ai ovdje je bila novost to sto smo trebali dati i otisak kaziprsta na jedan papir gdje su bila nacrtane kućice sa brojevima sjedala. Oke, bili smo navikli na to da - kada se ukrcamo u bus - dodje bada iz security-ja i sve nas kamerom lijepo posnimi, ali ovo davanje otiska je bilo stvarno malo too
much.;))
| Guzo u Peruu
Dan 9: Trujillo
Trujillo je na obali Junog Pcifika u Peruu
Sta reci - dodjosmo i do Trujilla - simpaticnog gradica negdje na sredini peruanske obale - i to bez vecih problema. Ukrcaj u bus je bio u 22.20h i krenusmo na put dug 7 sati - sa jednim stajanjem u Chimbote-u. Bus slican onome koji smo uzeli iz Lime do Huaraza.
Shpicen kWaliteta.;)
Kada smo stigli u Trujillo - bilo je poprilicno rano - 5.20h.
Uzeli smo taksi i bili smo u guesthouse-u nesto prije 6h. Gospodja nam je otvorila - posjela nas u neki hodnik i ode ona nazad u krpe. Rekla je da ce doci oko 7h - medjutim zaspala je - tako da je dosla oko 8h.
A ben - je cha je.
Tu smo smjesteni u njenoj/njjihovoj kuci - a kuca je ogromna. Oke spika, samo malo cudna kada vidis gospodju Vlasnicu da jede na istom stolu kao i mi. Ma, covjek se navikne na sve.
Kada smo se smjestili - isli smo svrljat starim dijelom grada i - shoppingirali do kasno u noc - tj. do nekih 21h. Na glavom trgu se prikazivao crtani - Alvin i vjeverice - ne znam koji dio, ali full fora.
Danas je bio totalno drugaciji dan. Kada smo se digli, doruckovali - uzeli smo lokani bus do Huanchaco gradica uz samu obalu. Busevi koji voze tako voze - k'o npr. Pulapromet - su zivi smijeh.
Imaju vozaca i recimo konduktera koji radi sve ostale radnje - naplacuje karte, pomaze starijima da udju u bus, odnosno da izadju, nose stvari od tocke A do tocke B - i to izadju iz busa kada je crveno, pretrce cestu, ostave paket i ukracju se nazad u bus kada njemu bude zeleno, ... Svasta delaju.;) Tih 20ak km dodje 1.5 S/. - sto je cca 4 kn. Zbilja nista.
| Guzo u Peruu
Dan 7: Zadnji dan Huaraza :(
Nekako mi je krivo sto idemo iz Huaraza, ali isto tako mi je drago sto idemo ka nekim novim avanturama. To mi je naprosto genijalno.
Aljosa je ozdravio, ali zato Marijana ima neku febru - ali sve ce biti bolje kada stignemo na obalu Pacifika. Svi ti neki (slatki) napori ce se zaboraviti i opustanje i uzivancija se nastavlja.;)) Danas je bio dan za opustanje i shopping - meni nova pojava na putovanjima, ali za ekipu koja i to voli - bio je savrsen dan.
Kupovale su se majice, suveniri, ...
Bitno je da smo kvalitetno "ubili" dan - i na kraju smo zavrsili u nekom restoranu gdje smo Aljosa i ja jeli neku mexicku spizu, a Marjana hamburger i neki jakooo kruti tiramisu. Sve u svemu - zadovoljni i siti.
Sada smo nazad u hostelu - chillamo jos nekih uru i po, pa odlazak iz Huaraza.
Osvrnuo bi se na cijelokupni dojam - Huaraza.
Ima jakoo puno pasa (lutalica), jako puno ducana sa robom i obucom - u gradu vlada neki smiraj. Ljudi su ljubazni, hoce pomoci, ali u svoj toj nekoj ljubaznosti kao da su zaboravili osnove matematike - zbrajanje im nikako ne ide - vrlo su zaboravni i smotani.
| Guzo u Peruu
Dan 6: Gringosi
Probudio sam se oko 6h sa milju - ma, idem i ja na jahanje, pa kud puklo da puklo. I puklo je na - totalnu pozitivu.
Trebali smo doci u Fredijevu agenciju u 10h i onda sa collectivos-om otpicit do Yungara. Kako razne stranice objasnjavaju za pojam - Collectivos - on je javni gradski /medjugradski prijevoz i to su pretezno noviji japanski kombiji koji skupljaju ljude neovisno o ikakvoj stanici. Ako ti treba prijevoz i vidis collectivos - jednostavno dignes ruku i on ti - ako ima mjesta u njemu - stane.
Po nas je u agenciju dosla teta Romuela - simpaticna tradicionalna gospodja koja nas je odfurala do pocetne stanice collectivosa - odakle smo se zaputili na polasatni put do Yungara.
Kada smo stigli tamo, cekao nas je njezin hijo Valter koji nam je ujedno bio i vodic 3 i po sata dugog jahaceg puta koji je vodio po Cordilleri Negri sa velicanstvenim pogledom na Cordilleru Blancu.
Prolazili smo po nekim selima, zaseocima na konjima velicine izmedju ponija i "naseg" konja. Taman.
Marijani su "uvalili" nekog jako strasljivog, Aljosi nekog koji je volio imati glavu u tudjem dupetu, a meni - ispocetka - nekog totalno svojeglavog kojeg mi je Valter na po puta uzeo i dao mi svojeg koji je bio jakkooo poslusan - osim par avantura. Jedna avantura je bila kada je vidio nekog tovara kako jede frisku travu, pa zasto i on ne bi skrenuo sa puta i probao malo ukusne trave. Pa smo morali malo neke manevre poduzimat - on i ja, ali sve u svemu - super je bio. | Guzo u Peruu
Dan 5: Laguna Churup
Gdje je Laguna Churup od Huaraza - pogledajte na karti.
Dragi moji,
danas je isto bio dan po mjeri planinara - tj. onih koji uzivaju u svakom pokretu u prirodi - u svakom mirisu u prirodi - u svakom trenutku provedenom u prirodi.
Marijana me odusevila jutrosnjom izjavom:
"Jucer je bilo ljepse nego da smo isli vidjet Machu Picchu."
Ta izjava me toliko dirnula da sam jos uvijek pod njenim utjecajem.
Kada smo se dogovarali za Peru, Marijana je bila (malo) razocarana sto necemo ici na jug Perua - vidjeti Cuzco, Machu Picchu, Nascu, Titicacu, ... - jer je sve to u istom djiru, ali sa ovom danasnjom izjavom me je raznjezila.;)) Aljosa nam je bolestan - ima neku hunjavicu, temperaturu, ali svejedno je danas isao na izlet na Lagunu Churup - sa istim vodicem od jucer.
Fredi mu je ime i licenciran je vodic za Cordilleru Blancu, a mozda i jos za neke okolne Cordillere.
Jucer smo se on i ja raspricali o zivotu u Huarazu, o zivotu u Peruu opcenito, o nogometu, o razlikama i slicnostima izmedju Perua i 'rvacke, ...
| Guzo u Peruu
Dan 4: Laguna 69
Od Huaraza do Yugaya
A jooj - odakle poceti. Valjda od budjenja koje je bilo vrlo rano - u 5h. Nitko od nas se nije bunio sto je to tako rano - sto je mene
razveselilo.;)
Oko 6.10h dosao nam je prijevoz koji je nas - i nekolicinu trekera - odfurao do nacionalnog parka Huascaran -
http://en.wikipedia.org/wiki/Huascar%C3%A1n_National_Park.
Put traje oko 3h, ali prolazi kroz predivne male zaseoke, sa predivnim pejsazima, tako da se to da istrpiti.
Do grada Yungaya vodi asfaltni put, a onda nekih 30ak km po nekom istrosenom makadamu.
Grad Yungay je imao nesrecu 31. maja 1970. kada se uslijed potresa na njega survala bujica stijenja i kamenja - brzinom od 200 do 400 km/h -
pri tom usmrtivsi vise od 25000 ljudi. Samo 92 ljudi je prezivjelo, a od starog grada je ostalo samo jedna cesta, crkva i groblje. Sada je
novi Yungay udaljen par stotina metara od starog grada - gdje je na starom groblju napravljeno spomen obiljezje. Vise na:
http://en.wikipedia.org/wiki/1970_Ancash_earthquake .
Stjenja i kamenja jos ima od tog potresa - u njivama, implementirano u kuce, ... Mislim - kad vidis to - postane ti na neki nacin jasna moc
prirode. | Guzo u Peruu
Dan 3: Zadnji dan Lime - u ovom naletu + Huaraz
Klikni ovdje za rutu: Lima - Huaraz
E, ljudi moji - da zivot pise romane - stvarno ih pise.
Ovo je blago receno - hedonizam bogu iza tregera. Huaraz i
planine koje ga okruzuju. Za mene raj na svijetu - jos da nisam
toliko umoran - sutra ce biti bolje kada se aklimatiziramo na visinu od 3100 m.;)
Ali krenimo mi od jucerasnjeg dana i zbog cega je izostao moj mail.
Jucer - Lima - tmorno vrijeme - jos je i pocela rosulja padati
predvecer, ali isto dan za pamcenje.
Probudili smo se sa zamisli u glavi da idemo u shoping. Kao prvo
u shoping peruanske SIM kartice - jer ne zna se kad ce nam
zatrebati. Zbog te SIM kartice trebao sam kupiti i drugi mobitel zbog
nepodudaranja standarada. Kao nije po JUS-u, pa ne radi u
'rvackim telefonima, ali nema problem - imamo peruanski
telefonino i sad se mozemo cak i izgubiti.;) Poslije toga smo se
bili razisli - Marijana i Aljosa na jednu stranu, a ja na drugu.
Otisao sam na obalu oceana - opet - jer tamo imaju besplatan
internet koji mi je trebao da prokljuvim kako da sa ti telefonino
peruanico uopce nekog nazovem.;)) Ke monade za zvat npr. moju
mamu. Zena milog glasa sa automata mi govori nesto sto ja da
jutros nisam shvatio o cemu se tu zapravo radi.
Savladao sam i nazvao sam mamu koja je taman usnula san o tome
sto jojsin u nedodziji radi. kuaj, mama.;))
| Guzo u Peruu
Dan 2: Lima - odnosno Miraflores
Dragi moji,
i danas je bio dug dan. Nasetali smo se vala po kvartu uzduz i popreko, ali u svakom trenutku smo uzivali. Kvart stvarno svasta nudi i stvarno nisam/smo se osjecali niti malo da je neka situacija neugodna. Nista od toga. Sve opusteno, samo sto bi ja trebao usporiti jer Aljosu i Marijanu bole gleznjevi, a danas sam ih bas nasetao - malo sam ih preforsirao, pa eto nije ni 22h, a oni hrcu. Neka se odmore - zasluzili su - itekako.;) No, krenimo ispocetka.
Probudili smo se nesto prije 7h, oko 7.30h nam je tip donio u sobu dorucak - klasika dzem od jagoda, feticu sira, caj, kafe, maslac, sok
- nista extra, ali itekako cijenimo gestu.
Za komociju i za ljubaznost u samome hostelu - kapa dolje. Kad smo pojeli i sredili se za danasnju avanturu nismo ni slutili da ce vlasnik biti toliko ljubazan i objasniti nam sta i gdje imamo za vidjet, jesti, popiti. Cak sam naucio da u Limi nije bilo nikakvih padavina vec 2000 godina.:-O
;))
Vlazno je, ali izdrzivo. Nista strasno.
| Guzo u Peruu
Dan 1: Perrruuuuuuu
Ljudi moji, kao prvo i prvo promijenio sam zonu na kompjuteru u Bogota, Lima, Quito - sto znaci da sam ja od vas u zaostatku 7 sati.
To mi je novo - uvijek sam bio u plusu od vas, a sada - corak - u debelom minusu sam.:)) Kao drugo - nisam sam - dvoje (jos uvijek) dobrih prijatelja su sa mnom Marijana i Aljosa. Oboje bankari - tako da mi nije lose.:DD
Put do Lime je biooo zaista dug. Poceo je jucer u 19h po vasem vremenu, a danasnji dan 6.6.2013. je uistinu najduzi dan u mom zivotu
- i jos traje - i zavrsit ce za nekih 2 sata.
Jucer (5.6.) nas je prebacio frend (Fric - zahvaljujemo jos jedanput) do Trsta - odakle je pocela agonija koja je zavrsila malo prije - a zove se - Rani let iz Venecije za Amsterdam.
Tako da smo trebali uloviti vlak iz Trsta koji je u Mestrama bio oko ponoci, a nama je let do Amstardama polijetao u 6.50h, tako da smo uzeli taksi do Marca Pola i tamo docekali prvi avion - koji nas je doveo do Amsterdama u kojem smo morali cekati 4 sata za avion za Limu.
Majko moja, koje security check, a ja sam malo vise kila skinuo tako da mi padaju hlace bez kajisa - tako da svaka ta kontrola mi je predstavljala poteskoce. Lako je tamo gdje se samo prodje kroz metal detektor jer stavis ruke u dzepove i zabole te dupe, ali na kontroli za Limu sam trebao skinuti kajis, uci u komoru i - dignuti ruke - neka americka kontrola - drzao sam ih koljenima, ali unatoc tome - svaki skejter bi mi zavidio zbog toga sto su mi se - onako - postenski vidjele gace.;))
| |
| 
|
vremenska prognoza |
|
|
|
 |
| |
|
pretraivanje |
|
| |
