Jedino je krompir bio bavarski. Ekološki, po 2 € za kg. Eeeej, Ličani moji čujete li vi to, aaaa? Probudite seee, eeeej. 2 € za kilo nekijeh bljedunjavijeh krompijera…

A evo kako sam sve to spremao.

Malo sam oprao kupus jer je bio kiselkastiji od onoga šta je volim i stavio ga u jedan manji lonac na jedva malo ulja da se pirja. Ubacio sam par komada dimljene slanine ( i ta je isto od doma – dalmatinska) i jedan list lovora (taj je iz Premanture iz vrta mog tate). “Zericu” sam posolio i ostavio da se pirja dok kupus nije omekšao. Malo sam podlijevao vodom kad je trebalo (kad se istrošila ona koju je pustio kupus). A trebao sam podlijevati vinom. Vidjet ćete i zašto. Dok se to pirjalo u drugom sam loncu skuhao krompire u malo vode.

Kad je kupus bio gotov, stavim ja ombolo na tavu na kap ulja. Tri fetine su sasvim dovoljne po glavi, bolje je da stavite više krompira. I dok je ombolo taman zacvrčao ja da ću podlit s malo vina, a ono – brus. Nema vina. Popilo se sinoć.

Bio frend Ivica iz Zagreba i donio bocu nekog francuskog vina. Ja otvorio da se počastimo i tako mic po mic, on popio jedva čašu, a ja ostalo. Šta se sad kao čudite. Butelja od 7 dl, a došao je dosta rano. To nije niš” za poštena čoeka. A tek za dvojicu, da ni ne spominjem.
I eto tako, sada nema vina za ombolo. A subota je, već je 4 sata i nemaš gdje po vino. Ne rade ovdje trgovci kao ovi naši doma, po cijeli dan i “petkom i svetkom”. I tako ostadoh nedorečen. Hoću reći - samo kulinarski. Ali svejedno sam sve smazao i to bez kruha.

I mogu vam reći da mi je jako prijalo, što i vama iskreno i od srca želim.

Dobar tek želi vam Stric.

copyright © PULA-online.com