Kako oguliti voju 5. dio
Pie: Stric
Platili smo voje i na odlasku sam eretski namignuo kumici i veselo frknuo guzovima da je jo malkice potpalim, pa smo na brzaka izletili iz ribarnice. Vraija baba.
Onda smo zapalili po Dolcu traeći blitvu. Ona je slijedeća na spisku koji sam sinoć sloio da slučajno ne zaboravimo neto. Spisak s četiri stavke : voji, blitva, krompir i zelena salata. Ulje i maslinovo ulje ima Alekova gazdarica. Ona je Bracanka. Valjda nije negdje na boci označila koliko je ulja ostavila kad je kreula malo doma na Brač, da vidi mater i oca. A more bit da se i uda, pa Alek dobije nogu, znala je pripritit Aleku kad popije dva tri gemiteca. Mo mislit, imala je preko 60 godina i bila je najvjerojatnije jo junferica, a jo uvijek je čekala svog mornara.
Nali smo blitvu.
- Dvadeset deka blitve, prosim lepo, - velim kumici koja sva smrznuta cupka iza pulta. Valjda se ova neće nabacivat.
- En ti jarca, a ta će ti toliko? Za zeca? veli kumica. Ova je neka blie moru, zadarsko zaleđe ili neto slično.
Eto ne moe ni blitvu kupit a da te ne zezaju.
- Nije za zeca nego za nas dvojicu.- frkćem sad ja pomalo.
- Ajde dobro, vrag vas izija i vas i blitvu. veli Anđa. Mora da se tako zove.
Kad je stavila na vagu 20 deka skuio sam da je to ipak premalo. Alek mi od iza apće na uho da zna da se blitva dosta stisne kad se kuha. On ima vrt i to sigurno zna jer njegova stara često zna reći da je Ťod one gomile ostala samo ačicať.
- Ajde stavite kilu. velikoduno podiem licitaciju. Nije beg cicija.
- A vide ljudine, al' si se iskaza! uvaljuje mi se sad i Anđa. Koji im je klinac? Ili je to svaki dan tako? Mora da ja tako djelujem na njih, hoću reć' na ensku čeljad poljoprivrednog backgrounda. Da ne rečem seljanke, da se slučajno ne ufende.
Kad je stavila na vagu kilu blitve mislio sam da će me lag trefit, kak' veli moja gazdarica, i činilo mi se da će ipak pola od toga otići na neke zečeve. Pa to je jedna gomiluskara verdure za koju nisam ni znao kako s njom ući u tramvaj. Ali Anđa je to nekako zgurala u nekakav ogromni kanicl de ekonda man i stavila mi to u ceker koji smo ponijeli od doma. Jest da ne izgledamo ba kao neki jebozovni kitovi s cekerom u ruci i svesrdno se nadamo da tako rano na Dolcu nema nikoga tko bi nas mogao vidjeti u tako ne-macho pozi. Alek, pa mi radimo greke u koracima ko kakvi brucoi-junferai. Dobro nas je oacovala ona iz pekerije. Vraga izila.
Kupili smo kod Anđe i krompir i salatu i ja, kao iskusni trgovac, uspio sam joj spustiti cijenu, pa smo sve skupa uićarili pol gemita.
Ti bokca, pa nisam stavio vino na spisak. Ne moemo i to uzeti od Alekove gazdarice. Ajmo u Konzum. Nismo imali dilemu tipa Ťta se pije uz voje, pinot, malvazija ili neto treće?ť. Nali smo samo graevinu. Kutjevsku. U stvari nije ni bilo nekog velikog izbora. Cvičeki i slično.
Napokon smo sve imali i krenuli doma. Fala dragome bogecu. Već sam gladan Ťkome un kanť. Tako je znao govoriti moj frend Deni. To je u stvari bilo sve ta je znao od talijanskog. Sorry, s vremena na vrijeme, znao je reći i Ťtuto kapitoť. E sad, ta je umjetnik htio time kazati i poručiti pučanstvu to nikad nisam kuio. Valjda da je sve pic-pic tj. da je sve tima i da je sve kako treba biti. A on je stvarno bio umjetnik glumio je po TV serijama i u nekim filmovima uloge znatno značajnije od statista. Bio je faca, imao je ime i na pici gradskoj i filmskoj.
copyright Š PULA-online.com
5.9.2008. : 530
16.12.2003.
Kratke priče
tampanje
