Pod gluvim batom noćna dažda
sa beskonačnim odjecima
u mome srcu vlada zima
i njena ljut i njena vražda.
Na cesti žarke nade kisnu
dok se ja grčim u krevetu;
i svi bi snovi da mi vrisnu
Svetomu Sutra, momu Ljetu;
- gle – moje srce od kristala
zvuči ko tanka zvonka stakla
na koje kiša zakucala;
- pa ako kiša prozor tresne,
skoro će, strepim, zrno tuče,
da u komade poraznese
staklo i srce što zla muče.
Tin Ujević
Poezija